Osnovi prava EU2018-11-15T14:49:59+00:00

OSNOVI PRAVA EVROPSKE UNIJE

Budimir P. Košutić

Izdavač: CID – Podgorica
Format: 17×24 cm
Broj strana: 420
Pismo: Latinica
Povez: Tvrdi, šiven
Godina izdanja: 2014.
ISBN: 978-86-495-0457-8

CIJENA: 20,00€ + PDV 7%

ODLOMAK

UMESTO PREDGOVORA

Pisati udžbenik iz oblasti evropskog prava u ovom momentu nije jednostavno. Stupili su na snagu Lisabonski ugovor i Povelja o osnovnim pravima Evropske unije. Očekivalo se da će ovim pravnim instrumentima biti razrešeni određeni problemi proistekli iz produbljivanja i proširenja Unije, a naročito da će biti otklonjene izvesne disfunkcionalnosti u ekonomskoj i monetarnoj uniji. Pokazalo se da očekivanja nisu u potpunosti ostvarena. Globalna finansijska kriza, recesija, prekomerni budžetski deficiti i javni dugovi pojedinih država članica Evropske unije otkrili su nedorečenosti Lisabonskog ugovora već u momentu njegovog stupanja na snagu. Predstoji vreme preispitivanja i nalaženja rešenja za brojne izazove. Stvoreni su uslovi za širu primenu odredaba o pojačanoj saradnji iz Lisabonskog i prethodnih osnivačkih ugovora, što će nesumnjivo imati kao posledicu „Evropu različitih brzina”. Kako se savremeni međunarodni poredak preobražava iz unipolarnog (u kome su SAD, prema rečima Semjuela Hantingtona, bile „usamljena supersila”) u multipolarni, izazovi pred Evropskom unijom su sve veći i razorniji.

Lisabonskim ugovorom ukinuta su tri stuba Evropske unije, rasparčanost njenog pravnog poretka i pravnih akata. Ne postoji više razlika između nadnacionalnog prava Evropske zajednice i međudržavnog prava drugog i trećeg stuba Evropske unije. Naravno, to nikako ne znači da je nadnacionalna metoda podjednako primenjena na sve politike Evropske unije, a naročito na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Uostalom, postojanje dva ugovora, Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, potvrđuje da su određene razlike između normi u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike (u Ugovoru o Evropskoj uniji) i normi koje uređuju druge politike Unije (u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije) i dalje prisutne.

Proučiti i objasniti pravo Evropske unije nije moguće bez sticanja određenog stepena znanja o drugim oblicima evropskog prava. Poslednji deo udžbenika posvećen je upravo izučavanju evropskog prava u širem smislu i njegovim perspektivama.

Prenumeracija članova Ugovora o Evropskoj uniji iz Mastrihta izvršena je nakon njegove revizije u Amsterdamu. Isto se dogodilo posle revizija Ugovora o Evropskoj uniji u Nici i Lisabonu. Stoga, postoje stare i nove verzije Ugovora o Evropskoj uniji. Budući da je u određenim situacijama važno znati i staru i novu numeraciju članova u Ugovoru o Evropskoj uniji, odnosno u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije, u udžbeniku se, kad je to neophodno, navode obe numeracije.

Ne mogu a da se ne setim uvaženog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i mog dragog prijatelja dr Vladimira Jovanovića, koji me je podstakao na istraživanja u oblasti uporednog prava. Nažalost, neumitni splet životnih događaja onemogućio je naš zajednički rad u oblasti evropskog prava.

Dugujem posebnu zahvalnost uvaženoj koleginici i uvaženim kolegama iz Računarske laboratije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miri Čatipović, Petru Pavloviću i Danetu Balaću na pomoći koju su mi pružili u korišćenju novih informacionih tehnologija.

U Beogradu, 1. juna 2014.

Budimir P. Košutić